TechSmith Camtasia Studio 6.0.2
Profesionalni alat za grebovanje ekrana SCREENCAST
Video greberi ekrana danas nisu retki i sve češće smo u prilici da se sretnemo sa rezultatima njihovog rada. Uostalom, sve popularniji video tutorijali, video prezentacije, pa čak i prikazi softvera u specijalizovanim IT emisijama koje možete videti na TV-u napravljeni su uz pomoć nekog od ovih programa. U stvari, slobodno možemo da kažemo da je većina ovih stvari napravljena upravo programom koji ćemo vam sada predstaviti.
Camtasia Studio, iako predstavlja jedan od najskupljih programa u svojoj klasi, opravdava svoju cenu u svakom pogledu. Radi se o čitavom paketu alata, od kojih je glavni Camtasia Studio (po kom je i ceo paket dobio ime), a tu su još Camtasia Recorder, Camtasia MenuMaker, Camtasia Theater i Camtasia Player. Proces kreiranja video zapisa od sadržaja koji je „ukraden” sa ekrana počinje rekorderom. Kao i većina sličnih alata, on dozvoljava da se definiše površina na ekranu koja će se uzeti kao osnova za preuzimanje informacija za video zapis. Ovo je prvi i najvažniji deo programa. Razlog za ovu tvrdnju leži u tome što se ovde pravi „sirovi” video materijal za dalju obradu i u najvećoj meri od njegovog kvaliteta zavisi i kvalitet obrađenog materijala. Mnogi konkurentski programi su na ovom koraku pali na testu. Autor ovog teksta do sada je probao i koristio najmanje deset sličnih programa i nijedan od njih nije u potpunosti zadovoljio njegove potrebe: ili se dešavalo da ti programi ne mogu da izvuku full color video, ili da ne mogu da naprave dovoljan broj frejmova u sekundi (ili čak oboje). Camtasia Studio je po ovom pitanju najbolje odrađen program ili, da kažemo, najbolje optimizovan. Bez ikakvog problema pravi video zapise u 24-bitnoj paleti boja. Za to je najzaslužniji TechSmith Screen Capture Codec (TSCC), loseless kodek napravljen od strane iste komanije koja je napravila i ovaj program. U osnovnim setovanjima broj frejmova u sekundi je postavljen na 15, mada se to lako može povećati. Ovde ipak naglašavamo to da je maksimalan broj boja i frejmova direktno zavistan od snage vašeg računara, ali možemo da kažemo i to da na istoj konfiguraciji daje bolje rezultate od konkurencije. Još jedna specifičnost koju nismo viđali kod drugih programa jeste mogućnost grebovanja sadržaja koji prikazuje web kamera.
Snimljeni video materijal može da se pogleda u preview prozoru, a ako je to približno onome što ste želeli da snimite, na raspolaganju su vam dve opcije – prelazak u video editor, u kojem možete da izvršite dodatna podešavanja, ili direktan prelazak na kreiranje finalnog video zapisa. Video editor (Camtasia Studio) predstavlja, rekli bismo, gotovo profesionalan alat za nelinearnu montažu video zapisa. Po svom izgledu najviše nas je podsetio na Corel VideoStudio. Početni video zapis ovde može da se „secka” na više delova, mogu da se izbacuju suvišni delovi, da se kreiraju tranzicioni efekti između sekvenci, dodaju audio komponente itd.
Kada se konačno sve pripremi kako treba, može da se pređe na finalni deo produkcije. Ovde se bira izlazni format video zapisa, pri čemu postoji desetak predefinisanih varijanti (CD, DVD ili HD kvalitet, video pripremljen za kućnu reprodukciju ili za Web itd.), što naravno ne znači da je zabranjeno da sami odaberete potpuno drugačija podešavanja. Posle potvrde odabranih parametara, program kreće sa generisanjem video zapisa. Osim snimanja na lokalni disk, Camtasia Studio nudi i upload kreiranog video materijala na sajt Screencast.com, koji predstavlja neku vrstu hosting platforme za pregled i razmenu video dokumenata napravljenih u ovom programu. Da pomenemo još i Camtasia PowerPoint Add-in, koji znatno olakšava ubacivanje video materijala u PowerPoint prezentacije.
Ukoliko ste planirali da se video dokument distribuira na CD-u ili preko Weba, možete da napravite i jednostavan meni korišćenjem alata koji se zove Camtasia MenuMaker. Na raspolaganju je i nešto kompleksnija i interaktivnija verzija menija, koju je moguće kreirati uz pomoć aplikacije Camtasia Theater. Konačno, tu je i video plejer (Camtasia Player) za pregled video materijala napravljenog pomoću Camtasia Studija.
Najbolja osobina ovog programa jeste to što uspeva da generiše video zapise praktično bez gubitka kvaliteta. Ako gubitaka i ima, oni su dobro sakriveni i ne bodu oči prilikom pregleda video zapisa. Osim toga, za razliku od većine sličnih programa, radi se o samodovoljnom alatu, koji u potpunosti pokriva celokupan proces video produkcije.
Tuesday, December 1, 2009
Sunday, November 8, 2009
RSS nije "samo" Really Simple Syndication
Skraćenica RSS označava četiti HTTP protokola za prenos podataka preko interneta ( feed ) :
- Rich Site Summary (RSS 0.91 ekstenzija .xml )
- RDF Site Summary (RSS 1.0 i RSS 0.90 ekstenzija .xml )
- Really Simple Syndication (RSS 2.0 ekstenzija .xml )
- Atom Syndication Format ( Atom ekstenzija .atom ; .xml )
RSS (skraćeno od Really Simple Syndication) je funcija koja omogućava da s jednog mesta čitate aktuelne novosti, bez
posećivanja mnogobrojnih web stranica, trošeći vreme na traženje svake vesti posebno. RSS je način da automatski i
pravovremeno dobijate sve vesti koje želite na jednom mestu.
posećivanja mnogobrojnih web stranica, trošeći vreme na traženje svake vesti posebno. RSS je način da automatski i
pravovremeno dobijate sve vesti koje želite na jednom mestu.
Većinu blogova pokreće mehanizam koji sadržaj objavljuje putem RSS-a, formatirajući krajnji HTML kod. Za razliku od
HTML-a, kojim samo definišemo izgled sadržaja, RSS čuva podake sirovih dokumenata u XML forma.
HTML-a, kojim samo definišemo izgled sadržaja, RSS čuva podake sirovih dokumenata u XML forma.
Šta je RSS feed?
RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication - stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je "porodica" HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.
RSS feed -ovi ne koriste " jezik" interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti "obični" internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.
RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci "očišćeni" od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.
Velika prednost RSS -a feeda nad "običnim" pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača "preletite" preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i "prijave" vam najnovije izmene.
RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.
Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi "privlače" nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga "dupliraju" ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da "pružite" RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja "neoriginalnog" sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se "bave" istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga "dupliraju" ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da "pružite" RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja "neoriginalnog" sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se "bave" istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!
Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) 
koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg "browsera" ( Internet Explorer, Firefox, Opera... )
koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg "browsera" ( Internet Explorer, Firefox, Opera... ) Da bi ste mogli "videti" RSS feed potrebno je da imate "čitač" RSS feed -ova ( na engleskom jeziku ovi programi se zovu "RSS readers", "feed readers", "news readers" ili "agreggators" ). Postoje dve vrste "čitača" :
- Desktopni - "čitač" koji instališete na svoj kompjuter.
RSS čitač zasad nije "ugrađen" u operativni sistem Windows. Zato ga morate preuzeti sa interneta. Ovi programi su ( za sada ) besplatni. - Web ( internet ) čitač.
"Online" RSS "čitaču" pristupate preko svog "browsera" ( Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari ) postavljen na nekom web sajtu. Ova "usluga" je takođe ( za sada ) besplatna, na većini RSS "online" servisa ne morate ni da se registrujete. Mada postoje naprednije RSS usluge na internetu, koje zahtevaju registraciju ( koja je uglavnom samo zaštita od "spama" )
Drustveni softver
Specifični i jedni od najpopularniji alata društvenog softvera su weblogovi (ili samo blogovi) i wikiji. Osim njih, postoji niz drugih vrijednih web usluga koje pokazuju duh i moć društvenog softvera. Možda je najbolji primjer Flickr, "usluga dijeljenja fotografija" koja uvijek na nov način iznenadi i oduševi svoje korisnike.
Pomoću alata društvenog softvera možete:
Istražite web sjedište Go2Web2.0 - najveći online imenik Web 2.0 aplikacija iz cijelog svijeta i detaljnije proučite 3-4 aplikacije koje vam se čine zanimljivima, a za koje još niste čuli. Prelaskom mišem preko naziva i loga aplikacije, pojavit će se opis softvera i njegovih mogućnosti.
Pomoću alata društvenog softvera možete:
- dijeliti fotografije, web stranice, omiljene stranice (bookmarks)
- saradjivati na izradi dokumenata, proračunskih tablica i web stranica
- stvoriti ili se uključiti u mreže zajednica
- raditi s multimedijom: podcastovi, streaming, dijeljenje videa, izrada i publiciranje filmova
- učinkovitije upravljati vlastitim vremenom (upravljanje projektima, korisničkim računima, obiteljskim proračunom)
- prikupiti i arhivirati materijale koje nađete online
- pronaći muzika, autore, filmove, knjige koje volite
Istražite web sjedište Go2Web2.0 - najveći online imenik Web 2.0 aplikacija iz cijelog svijeta i detaljnije proučite 3-4 aplikacije koje vam se čine zanimljivima, a za koje još niste čuli. Prelaskom mišem preko naziva i loga aplikacije, pojavit će se opis softvera i njegovih mogućnosti.
MAPE UMA - Kako se crtaju mape uma?
Mape uma, za one kojima je to nov pojam, predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira, da se na dobar način organizuju beleške. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo svih glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste poenta. Naš mozak voli da pamti samo ključne ideje i ključne reči. Ali da krenemo od tvorca mapa uma, Tonija Buzana. Rođen je 1942. godine u Londonu, diplomirao psihologiju na univerzitetu British Columbia1964., od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja naših umnih i kreativnih sposobnosti. Toni Buzan radi i kao savetnik u vladinim ministarstvima, kao i mnogim multinacionalnim korporacijama širom sveta. Pored knjiga “Mape uma”, “Brzo čitanje”, “Savršeno pamćenje”, njegova najprodavanija knjiga “Koristite obe hemisfere mozga”, prodata je u milion primeraka. Zašto su korisne mape uma? Pre svega, one sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva hemisfera, ili logička hemisfera, se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama.
Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak može da radi i sto puta bolje! Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije.
Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje. Kako se crtaju mape uma? Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma. Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili crteža. Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u deliću sekunde. Mapa uma u suštini sadrži asocijacije misli koje proističu ili se vezuju za centralnu tacku. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se dalje granaju u manje važne pojmove. Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se koriste i bojice ili markeri. Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem umu. Što više boja, to bolje. Isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu asocijaciju na dati pojam. Dakle, što više crteža. Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.
Primer Mape Uma
Uostalom, možemo da pogledamo i analiziramo sledeću mapu, ni manje ni više nego lično Buzanovu o tome koje su zakonitosti crtanja mapa uma. Ova mapa konkretno ne sadrži crteže osim centralnog, ali je korisna dok ne naučimo kako da crtamo grane. Svaka grana se crta jednom te istom bojom, a crna se ne preporučuje.
Reči, crteži i oznake koje se odnose na tu granu se pišu ili crtaju iznad te grane. One mogu da budu bilo koje boje, a preporučuju se varijacije boja, veličine slova, linija i slika. Nakon što je nacrtan centralni crtež (u ovom slučaju same mape uma), crta se prva grana, ovde konkretno crvena. U principu nije bitno sa koje strane se počinje, ali je uvek jednostavnije ukoliko razvijemo sistematičnost i rutinu. Naime, crtanje grana u smeru kazaljke sata se preporučuje kao pametna ideja. Jedna od grana, u ovom slučaju crvena, iznad koje pišemo ono što ona sadrži (ovde konkretno papir ) je malo deblja u odnosu na svoje izgranke, koji su uvek tanji ka vrhu nego ka čvoru. Objašnjeno je kakva vrsta papira nam je potrebna za crtanje mapa uma: bela (prazna) i postavljena horizontalno. Treći crveni izgranak ima još manju granu koja sugeriše da početak mape treba da počne od crtanja centralne slike.
Na najdebljem delu plave grane, koji označava novu temu piše use (prev. koristite ). Autor ove mape nam predlaže da koristimo slike, boje i reči pri crtanju mapa. Što se tiče reči, slova treba da budu štampana, da se ne pišu rečenice, već isključivo ključne reči. Naš mozak će se snaći što se tiče improvizacije detalja. Uostalom, probajte. Sumirajte neki tekst ili knjigu na ovaj način i stavljajte samo ključne reči na mapu. Shvatićete da ćete biti u mogućnosti da na osnovu tih reči ispričate čitave priče.
Treća, ljubičasta grana objašnjava kakve linije grana crtamo. Da ponovimo, one idu od debljeg kraja ka tanjem, povezane su i sadrže (isključivo iznad sebe) reči i crteže ili slike. Slova treba da se pišu horizontalno.
Što se tiče stila, što objašnjava zelena grana, autor kaže da treba da bude zabavan, lep i zanimljiv. Bilo bi idealno kada bismo razvili svoj lični prepoznatljiv stil. A to se postiže upornim vežbanjem. Razvijanjem ličnih simbola možemo vrlo lako da predstavimo neku ideju u par poteza. Ali, za to je potrebna veština. Suvišno je reći da se mapama uma mogu služiti samo dovoljno uporni koji će stalnim vežbanjem uspeti da sumiraju naporno gradivo kroz par glavnih grana sa ključnim rečima i slikama. Ili nacrtati plan rada za narednu nedelju, mesec ili godinu.
Mi postajemo ono što mislimo. Ukoliko u glavi imamo jasnu sliku onoga što priželjkujemo, to stavimo na papir, a papir postavimo na nama vidno mesto, jasni ciljevi se kristališu i podsećaju nas na to šta smo ostvarili, a šta ne. Opominju nas da se skoncentrišemo na prioritete.
Još jedan mali, poslednji osvrt na mapu. Poslednja, tamno zelena grana opisuje strukturu mapa uma. Preporučuje se red, jasnoća i ponovićemo još jednom: ASOCIJACIJE! Probajte i sami!
Evo i zadatka. Nacrtajte mapu uma vaše budućnosti, onako kako biste vi voleli da ona izgleda. Na centralnom crtežu se nalazite vi, onako kako sebe vidite u bliskoj ili daljoj budućnosti. Iz centralnog crteža se razgranavaju mnoge grane, ili samo nekoliko njih, zavisno od vaših želja. Glavne grane mogu biti, na primer, obrazovanje, porodica, zdravlje, kupovina, ciljevi, putovanja i slično. Nacrtajte svoju prvu mapu uma! Ne štedite vreme. Svaka nova mapa će iziskivati mnogo manje vremena. Kada nacrtate više od sto mapa, biće vam potrebno samo par minuta da nacrtate sve što želite. Ne odustajte
Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak može da radi i sto puta bolje! Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije.
Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje. Kako se crtaju mape uma? Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma. Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili crteža. Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u deliću sekunde. Mapa uma u suštini sadrži asocijacije misli koje proističu ili se vezuju za centralnu tacku. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se dalje granaju u manje važne pojmove. Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se koriste i bojice ili markeri. Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem umu. Što više boja, to bolje. Isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu asocijaciju na dati pojam. Dakle, što više crteža. Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.
Primer Mape Uma
Reči, crteži i oznake koje se odnose na tu granu se pišu ili crtaju iznad te grane. One mogu da budu bilo koje boje, a preporučuju se varijacije boja, veličine slova, linija i slika. Nakon što je nacrtan centralni crtež (u ovom slučaju same mape uma), crta se prva grana, ovde konkretno crvena. U principu nije bitno sa koje strane se počinje, ali je uvek jednostavnije ukoliko razvijemo sistematičnost i rutinu. Naime, crtanje grana u smeru kazaljke sata se preporučuje kao pametna ideja. Jedna od grana, u ovom slučaju crvena, iznad koje pišemo ono što ona sadrži (ovde konkretno papir ) je malo deblja u odnosu na svoje izgranke, koji su uvek tanji ka vrhu nego ka čvoru. Objašnjeno je kakva vrsta papira nam je potrebna za crtanje mapa uma: bela (prazna) i postavljena horizontalno. Treći crveni izgranak ima još manju granu koja sugeriše da početak mape treba da počne od crtanja centralne slike.
Na najdebljem delu plave grane, koji označava novu temu piše use (prev. koristite ). Autor ove mape nam predlaže da koristimo slike, boje i reči pri crtanju mapa. Što se tiče reči, slova treba da budu štampana, da se ne pišu rečenice, već isključivo ključne reči. Naš mozak će se snaći što se tiče improvizacije detalja. Uostalom, probajte. Sumirajte neki tekst ili knjigu na ovaj način i stavljajte samo ključne reči na mapu. Shvatićete da ćete biti u mogućnosti da na osnovu tih reči ispričate čitave priče.
Treća, ljubičasta grana objašnjava kakve linije grana crtamo. Da ponovimo, one idu od debljeg kraja ka tanjem, povezane su i sadrže (isključivo iznad sebe) reči i crteže ili slike. Slova treba da se pišu horizontalno.
Što se tiče stila, što objašnjava zelena grana, autor kaže da treba da bude zabavan, lep i zanimljiv. Bilo bi idealno kada bismo razvili svoj lični prepoznatljiv stil. A to se postiže upornim vežbanjem. Razvijanjem ličnih simbola možemo vrlo lako da predstavimo neku ideju u par poteza. Ali, za to je potrebna veština. Suvišno je reći da se mapama uma mogu služiti samo dovoljno uporni koji će stalnim vežbanjem uspeti da sumiraju naporno gradivo kroz par glavnih grana sa ključnim rečima i slikama. Ili nacrtati plan rada za narednu nedelju, mesec ili godinu.
Mi postajemo ono što mislimo. Ukoliko u glavi imamo jasnu sliku onoga što priželjkujemo, to stavimo na papir, a papir postavimo na nama vidno mesto, jasni ciljevi se kristališu i podsećaju nas na to šta smo ostvarili, a šta ne. Opominju nas da se skoncentrišemo na prioritete.
Još jedan mali, poslednji osvrt na mapu. Poslednja, tamno zelena grana opisuje strukturu mapa uma. Preporučuje se red, jasnoća i ponovićemo još jednom: ASOCIJACIJE! Probajte i sami!
Evo i zadatka. Nacrtajte mapu uma vaše budućnosti, onako kako biste vi voleli da ona izgleda. Na centralnom crtežu se nalazite vi, onako kako sebe vidite u bliskoj ili daljoj budućnosti. Iz centralnog crteža se razgranavaju mnoge grane, ili samo nekoliko njih, zavisno od vaših želja. Glavne grane mogu biti, na primer, obrazovanje, porodica, zdravlje, kupovina, ciljevi, putovanja i slično. Nacrtajte svoju prvu mapu uma! Ne štedite vreme. Svaka nova mapa će iziskivati mnogo manje vremena. Kada nacrtate više od sto mapa, biće vam potrebno samo par minuta da nacrtate sve što želite. Ne odustajte
YOUTUBE kao alat E-learninga
University of Leicester- Designing E-Learning:
http://www.youtube.com/watch?v=jcIPLiGHozc
2.4 - e-Learning Behaviors How People Learn Online
http://www.youtube.com/watch?v=TI5FMtWqmKM&feature=related
A Vision of Students Today
http://www.youtube.com/watch?v=dGCJ46vyR9o&feature=related
A Vision of K-12 Students Today
http://www.youtube.com/watch?v=_A-ZVCjfWf8&NR=1
Bringing 21st Century Learning to Your Classroom
http://www.youtube.com/watch?v=7XMa91uf-so&NR=1
3 Steps for 21st Century Learning
http://www.youtube.com/watch?v=2yCB4i7GJuM&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=jcIPLiGHozc
2.4 - e-Learning Behaviors How People Learn Online
http://www.youtube.com/watch?v=TI5FMtWqmKM&feature=related
A Vision of Students Today
http://www.youtube.com/watch?v=dGCJ46vyR9o&feature=related
A Vision of K-12 Students Today
http://www.youtube.com/watch?v=_A-ZVCjfWf8&NR=1
Bringing 21st Century Learning to Your Classroom
http://www.youtube.com/watch?v=7XMa91uf-so&NR=1
3 Steps for 21st Century Learning
http://www.youtube.com/watch?v=2yCB4i7GJuM&feature=related
Elearning Ucenje za Netgeneraciju
Novi trendovi u razvoju komunikacija nagovještavaju i početak mobilnog učenja (engl. m-learning) u vremenu označenom kao «ukradeni trenuci za učenje».
Sistemi za elektronsko učenje kao što je Moodle (http://www.moodle.com) nude rješenja za učenje centrirano na studentu, izgrađeno na pedagogiji sociokonstruktivista. Tu studenti konstruišu svoje znanje kroz diskusije, jačajući time svoje vještine razmišljanja. Napredak u tehnologiji omogućio je kreiranje boljih rješenja za kolaborativno učenje bazirano na Webu. Asinhrone aktivnosti koriste tehnologije kao što su blog, wiki i diskusione grupe i dozvoljavaju učesnicima da sarađuju kada im vrijeme odgovara. Sinhrone aktivnosti događaju se sa svim učesnicima okupljenim u istom trenutku, kao što su čat- sesije, virtuelna učionica ili konferencija.
U izradi sadržaja kursa projektant obično polazi od elementarnih segmenata sadržaja koji se kao element mogu ugrađivati u programe različitih kurseva. To su objekti učenja (engl. Learning objects). Standardima je određen koncept objekata učenja u rigorozne forme i data specifikacija kako se ovi sitni djelovi sadržaja organizuju i spajaju u kurseve i kako se pakuju za isporuku kao da su knjige ili praktikumi. Danas, elektronsko učenje uglavnom ima formu online kurseva. Tehnologija kojom se organizuju i isporučuju online kursevi obuhvaćena je sistemom koji se naziva sistem za menadžment učenja. Ova vrsta softvera postala je skoro neizbježna u okruženju učenja. Kompanije kao WebCT i Blackboard instalirale su taj proizvod u hiljadama koledža i univerziteta, a koriste ga desetine hiljada instruktora i studenata. Sistem za menadžment učenja preuzima sadžaj učenja i organizuje ga na standardan način, kao kurs izdijeljen na module i lekcije, podržan kvizom, testovima i diskusijama, a u mnogim sistemima danas, on je integrisan sa studentskim informacionim sistemom na koledžu ili univerzitetu. Sadržaj kursa organizovan je po tradicionalnom modelu i isporučuje se ili kompletno online, ili u sprezi sa tradicionalnim seminarima, grupama studenata, vođen instruktorom, slijedeći konkretni nastavni program koji se kompletira predviđenom dinamikom “Učenje je karakterizirano ne samo većom autonomijom učenika, nego je i veći naglasak na aktivno učenje, gdje ključne uloge imaju kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmijenjenim ulogama nastavnika do te mjere da nestaje razlika između nastavnika i studenta u cjelini.” (Downes, 2005). Ovakvi trendovi u elektronskom učenju podstakli su na ponovno razmišljanje o samoj suštini učenja i njegovim osnovama. Postojeći pravci tumačenja učenja koje su izgradili bihejvioristi, kognitivisti pa i konstruktivisti. ne objašnjavaju na zadovoljavajući način učenje u okruženju nove tehnologije. Potrebna je teorija koja će uvažiti novo tehnološko okruženje učenja i objasniti ga na savremeni način
Sistemi za elektronsko učenje kao što je Moodle (http://www.moodle.com) nude rješenja za učenje centrirano na studentu, izgrađeno na pedagogiji sociokonstruktivista. Tu studenti konstruišu svoje znanje kroz diskusije, jačajući time svoje vještine razmišljanja. Napredak u tehnologiji omogućio je kreiranje boljih rješenja za kolaborativno učenje bazirano na Webu. Asinhrone aktivnosti koriste tehnologije kao što su blog, wiki i diskusione grupe i dozvoljavaju učesnicima da sarađuju kada im vrijeme odgovara. Sinhrone aktivnosti događaju se sa svim učesnicima okupljenim u istom trenutku, kao što su čat- sesije, virtuelna učionica ili konferencija.
U izradi sadržaja kursa projektant obično polazi od elementarnih segmenata sadržaja koji se kao element mogu ugrađivati u programe različitih kurseva. To su objekti učenja (engl. Learning objects). Standardima je određen koncept objekata učenja u rigorozne forme i data specifikacija kako se ovi sitni djelovi sadržaja organizuju i spajaju u kurseve i kako se pakuju za isporuku kao da su knjige ili praktikumi. Danas, elektronsko učenje uglavnom ima formu online kurseva. Tehnologija kojom se organizuju i isporučuju online kursevi obuhvaćena je sistemom koji se naziva sistem za menadžment učenja. Ova vrsta softvera postala je skoro neizbježna u okruženju učenja. Kompanije kao WebCT i Blackboard instalirale su taj proizvod u hiljadama koledža i univerziteta, a koriste ga desetine hiljada instruktora i studenata. Sistem za menadžment učenja preuzima sadžaj učenja i organizuje ga na standardan način, kao kurs izdijeljen na module i lekcije, podržan kvizom, testovima i diskusijama, a u mnogim sistemima danas, on je integrisan sa studentskim informacionim sistemom na koledžu ili univerzitetu. Sadržaj kursa organizovan je po tradicionalnom modelu i isporučuje se ili kompletno online, ili u sprezi sa tradicionalnim seminarima, grupama studenata, vođen instruktorom, slijedeći konkretni nastavni program koji se kompletira predviđenom dinamikom “Učenje je karakterizirano ne samo većom autonomijom učenika, nego je i veći naglasak na aktivno učenje, gdje ključne uloge imaju kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmijenjenim ulogama nastavnika do te mjere da nestaje razlika između nastavnika i studenta u cjelini.” (Downes, 2005). Ovakvi trendovi u elektronskom učenju podstakli su na ponovno razmišljanje o samoj suštini učenja i njegovim osnovama. Postojeći pravci tumačenja učenja koje su izgradili bihejvioristi, kognitivisti pa i konstruktivisti. ne objašnjavaju na zadovoljavajući način učenje u okruženju nove tehnologije. Potrebna je teorija koja će uvažiti novo tehnološko okruženje učenja i objasniti ga na savremeni način
Subscribe to:
Posts (Atom)